Čiji je naš Negro?

Ko često obilazi prodavnice u Srbiji i Mađarskoj, možda će primetiti jedan karakterističan proizvod, za koji i sa jedne i sa druge strane granice tvrde da je originalno njihov. Međutim, najverovatnije su i jedni i drugi recepturu za taj proizvod „pozajmili“ od nekog trećeg i stvorili legendarni proizvod, tačnije brend koji traje već decenijama na ovim prostorima.

Radi se o proizvodu koji ima isti izgled, isti naziv i isti amblem, ali se ne proizvodi po licenci, već kao „original“, pa tako imamo dva ili tri „originala“ – bombonama „Negro“.

 

Ako govorimo o Srbiji, bombone „Negro“ proizvodi subotička fabrika „Pionir“. Ova fabrika bombona je davne 1928. godine proizvela prve Negro bombone, jedinstvene po osvežavajućoj kombinaciji biljke lakric i mente.

Tada su se, u tadašnjoj fabrici „Ruff“ pakovale ručno i stavljale u drvene sanduke.

 

„Dug put je prešao brend Negro, menjajući i modernizujući način pakovanja, kako bi opstao na tržištu. Danas sa ponosom nosi titulu brenda u regionu i jedan je od najprodavanijih Pionirovih proizvoda“ – navode u ovoj fabrici.

 

Dakle, osnovni ukus, naziv i logo su ostali u proncipu isti, samo su modernizovani zahvaljujući novim tehnologijama proizvodnje i pakovanja.

 

Zanimljivo je da „Pionir“ na sve pokušaje južno od Subotice kopiranja ovog brenda reaguje svim raspoloživim zakonskim merama i nedozvoljava da ga bilo kakva nelojalna konkurencija ugrozi na tržištu. Ali, iako se severno od Subotice, preko granice, mogu naći isti proizvodi, pod istim imenom i sa istim dizajnom – reakcije nema.

 

I tu priča postaje još komplikovanija, pošto se tim istim proizvodom, sa istim imenom i istim dizajnom kao svojim koriste dve potpuno odvojene i nezavisne kompanije. Što je nešto potpuno nezamislivo u današnjem kapitalizmu.

 

Naime, u Mađarskoj se proizvodnjom „Negra“ bave Nesleova fabrika Serenči, odnosno Danonova Đeri keks. Istorijat seže do tridesetih godina proišlog veka kada ova bombona nastaje u fabrici Štumer. I to kao gotovo nus produkt proizvodnje drugih bombona – ostaci iz proizvodnje bi se ponovo topili i u tu smesu je dodat mentol i anis i – to je to.

Otkud onda dva proizvođača u Mađarskoj? Kao što je „Ruff“ u Srbiji posle drugog svetskog rata u komunizmu nacionalizovan, tako je i Štumer u Mađarskoj pedesetih godina prošlog veka postao deo centralizovane Budimpeštanske fabrike čokolade.
U godinama koje su sledile proizvodnja ovih bombona seljena je u dve fabrike, već pomenute Serenči i Đeri koje su zadržale recepturu i proizvodnju i nakon privatizacije čime su učinile gotovo nezamislivo u kapitalizmu: isti brend proizvode dve konkurentske kompanije. I ne postavljaju pitanje za prekogranični negro.

 

Istraživanje zbog čega je to tako dovodi do sledećeg odgovora:

 

Legenda kaže da je recept za Negro bombone originalno izmislio italijanski poslastičar P. Negro.

 

Taj recept se nekako obreo na ovim prostorima. I, i dalje je – tajna.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *