Gomboci, gulaši, paprikaši… Šta nam je sve u kuhinji poreklom iz Mađarske

Nedavna rasprava na društvenoj mreži Twitter umalo nije prerasla u omanji građanski „on-line rat“ između pobornika da se poslastica punjena šljivama i obložena prezlom naziva gomboc, ili gomboci sa jedne i onih koji duboko veruju i ne odstupaju sa stanovišta da se taj slatkiš iz kuhinja naših baka ne može nikako drugačije nazvati nego – knedla (s šljivama).

S obzirom da je reč gomboc poreklom iz Mađarske, to me je ponukalo da istražim šta sve vuče poreklo iz zemlje naših severnih suseda, a što se često zna naći na našem stolu, baš kao što je to slučaj sa knedlama – gombocima.

Najdugovečniji recepti za gomboce (zapravo, gomboc u prevodu znači nešto okruglo) nastali su i čuvali se na – salašima. A, to je, kao što pretpostavljate, takođe reč mađarskog porekla: kuća sa okućnicom, đermom, ambarom, sitnijim i krupnijim životinjama, obično izolovana od svega u pustari nekadašnjeg Panonskog mora.

Gulaš je naravno, nezaobilazan. Reč mađarskog porekla koja je sinonim za razne varijacije sjajnog jela, prvenstveno za ljubitelje jake i začinjene hrane.

U suštini, reči mađarskog porekla u našem jeziku nazivaju se hungarizmi, a pored navedenih tu spadaju i sledeće: ašov, bunda, varoš, vašar, karuce, kec, kecelja, konj, kočija, lopov, mačka, punđa, sablja, soba, cipele, čardaš, čopor, čizme, čilaš.

Važno je naglasiti da se književni mađarski jezik po nekim sitnicama razlikuje od onog koji možemo čuti na primer na ulicama Budimpešte. Počevši od Budimpešte i idući sve dalje, jezik se sve više razlikuje od „standardnog“ mađarskog, pa sve do Vojvodine gde su razlike velike. Na primer reč „burgonya“ u Mađarskoj znači kropmpir, dok se u Vojvodini krompir kaže „ krumpli“.

Mađarski ima mnogo zajedničkih i sličnih reči sa srpskim jezikom. Ali takođe su puno reči i jedan i drugi jezik preuzeli iz turskog i nemačkog jezika. Na primer: na mađarskom se reč papuča kaže „papucs“, ključ „kulcs“ , a sto, odnosno astal je „asztal“. Ima situacija u kojima se vidi da je mađarski jezik pozajmio slovenske reči kao što je „kovács“.

Za mađarski jezik je specifično da reči mogu nastajati spajanjem kraćih reči, pa tako jedna od najdužih reči ima 44 slova i glasi: Megszentségteleníthetetlenségeskedéseitekért što približno znači „kao da za vaše stalno ponašanje ne možete biti oskrnavljeni“ i može se reći da se ova reč ne koristu u svakodnevnom govoru verovatno zbog svoje dužine.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *